ЛУН – ЧОВЕК АКЦИЈЕ
Изреку „Nulla Dies Sine Linea” римски историчар Плиније приписује грчком сликару Апелу. Исте речи забележене су на корицама радних свезака нашег саговорника Митра Милошевића, алиас Фредерика Ештона. Заиста, не прође ниједан дан а да овај стасити човек косе беле као висови његове Црне Горе, не „повуче линију“, не увећа своју архиву за неки новински чланак, не увуче папир у писаћу машину. Касније та архива постаје извор мноштва животних ликова који искрсавају на готово свакој страници романа о Луну – краљу поноћи чија популарност не јењава још од давне 1959. године, када се први пут појавио у едицији забавне литературе Х-100. Пратећи преко штампе сва најсавременија достигнућа науке и технике, Фредерик Ештон долази до тема за своје динамичне акционе романе у којима доминира човек високе културе и невероватних способности. Ко је у ствари Лун?
– Ради се о лику високих људских вредности. Лун је пре свега хуманиста и свестрано образован научник. Пошто су му убили оца, злочинци су се трудили да дечака науче свим вештинама и наоружају знањима неопходним с оне стране закона. Ипак, када је одрастао, Лун је кренуо другим путем и светећи очеву смрт ухватио се укоштац са неправдом и насиљем, схвативши да криминал води човечанство у пропаст рушећи и уништавајући све што је човек тешком муком створио.
Савремена бајка
Један од првих јунака домаће криминалистичке литературе донекле носи у себи елементе фантастичног. Његове физичке способности се често граниче са немогућим.
– Мада се у борби против криминалаца Лун користи највише научним достигнућима, присутна је и хипноза и физичка снага једног Супермена. Све је то неопходно да се избегне устаљени шаблон. Пре него што сам почео да пишем о Луну, прочитао сам као уредник око хиљаду романа криминалистичког жанра. Ова врста литературе захтева динамику; то је најпре роман акције. А елементи који га претварају у бајку… Човеку је данас и те како потребна савремена бајка која ће му помоћи да превазиђе тешкоће које му се испрече на путу.
Раме уз раме с Луном је научница, биолог Џејн Витингтон, привлачна способна жена, једном речју: партнер достојан идеализованог јунака. Очигледно, жена у Ештоновом роману разликује се од класичног лика лепушкасте секретарице, која готово без изузетка статира у детективским романима, или од папирнатих лепотица чији је једини циљ да постану богате супруге или… удовице.
– Џејн је девојка спрам Луна, у сваком погледу способна да га прати у његовим авантурама. Она је Лунова вечна љубав. Додуше, деси се да је понекад и превари, али то је само доказ да је Лун човек од крви и меса. Лун у жени увек има и достојног противника и сарадника.
Огромна добричина крупних песница, истовремено груб и немилосрдан, увек спреман да своје другове извуче из најбезизлазнијег шкрипца, главом и брадом, сто му морских јежева, морнар Макферсон… Колико је његов лик реалан?
– Због концепције романа указала се потреба за постојањем оваквог јунака. Родио се из успомена на моја дружења са људима који поседују изузетну снагу јер се баве тешким физичким пословима, а увек су бескрајно ведри и спремни на шалу. Макферсон много подсећа на далматинске морнаре, шумске раднике, дунавске лађаре…
Митар Милошевић рођен је 23. маја 1924. у селу Увач у Црној Гори. Рат га је затекао у Берану где је похађао шести разред гимназије. Иако млад, одмах се прикључио народноослободилачкој борби. За ратне заслуге одликован је Орденом за храброст, Орденом заслуга за народ II реда и Орденом братства и јединства II реда. У послератним данима све до 1953. био је у војној служби као капетан I класе. Откако је због болести затражио демобилизацију, резервни је мајор ЈНА. Од 1953. до 1974. радио је у „Дневнику“ као репортер, помоћник главног уредника листа „Трибина“, уредник у политичкој рубрици листа „Дневник“. Упоредо са овим пословима бавио се књижевношћу. Написао је десетак романа са темама из НОБ-а, десетак приповедака и кратких прича. За роман „Распукла ледена кора“ добио је 1977. I награду Друштва књижевника Војводине, а 1983. додељена му је награда „Јован Поповић“ за роман „Пејаков завет“. Међутим, највише је радио на забавном роману. Под разним псеудонимима у више издања објавио је преко седамдесет акционих романа који су продати у преко десет милиона примерака.
Изгубљена опклада
Још пре петнаестак година један београдски омладински лист обелоданио је да је Фредерик Ештон у ствари Митар Милошевић. Колико су људи данас обавештени да Лун није „увозна роба“?
– Недавно сам упознао аутомеханичара, љубитеља белетристике али и забавне литературе, кога пријатељи на привременом раду у Немачкој нису могли да убеде да аутор романа о неустрашивом Луну није странац. Суочен са непобитним доказима, човек је изгубио опкладу. Замислите само како се изненадио када сам му рекао: „Лепо, сада опкладу можете да наплатите од мене“.
Многи Лунови обожаваоци жарко би желели да се огледају у овом жанру. Али, како?
– Писање захтева изузетну систематичност, стрпљење… На универзитетима на Западу постоје одсеци на којима се изучава вештина писања. Студент за дипломски рад треба да напише роман, приповетку… На Истоку се каже: два сата дневно пиши, четири читај! Сваког дана треба понешто урадити, записати сваку идеју. Посебно, када се пишу забавни романи и када се пише доста, треба уложити много труда да се избегну понављања. Што више оваквих романа аутор има иза себе, теже му је да напише нови. Први романи Микија Спилејна били су изванредни, а касније су поједини били тако лоши да се нису могли читати.
Читаоци Х-100 романа већ годинама не крију своју наклоност према овом јунаку „без мане и страха“. Откако се преселио и на странице стрипа, Лун стиче многобројне поклонике и међу љубитељима девете уметности који нам свакодневно пишу, хвале или куде… Шта им поручује Лунов идејни отац?
– Драги читаоци „Стрип забавника“, пишите што више. Ваши предлози и сугестије увек су добродошли.
Јованка Стојићевић