ТАЛЕНАТ У КОГА ТРЕБА ВЕРОВАТИ
Дејан Ненадов појавио се у редакцији Стрипотеке почетком 1982. године, доневши са собом врло зреле радове. Од тада па до данас урадио је осам стрипова од којих су четири већ објављени у Стрипотеци, а остали ускоро излазе. На рачун објављених радова изречено је доста комплимената, а оцене добијају у тежини када се узме у обзир да Ненадов има тек шеснаест година. Слободно се може рећи да се на југословенској стрип сцени појавио цртач који много обећава.
Како си се осећао када ти је објављен први стрип?
– Имао сам шеснаест година и мој стрип се појавио у високотиражној, комерцијалној стрип-ревији и веома цењеној. Био сам срећан и поносан. Моје задовољство је донекле помућено чињеницом да је тај стрип доста дуго чекао на ред за објављивање, а ја сам у међувремену радио даље и нацртао још неколико ствари. И тако, када сам га угледао одштампаног не само што сам видео у чему сам све грешио већ сам постао свестан да сам неке од тих грешака поновио, јер никада нисам био у прилици да своју таблу видим одштампану. Научио сам једну, чини ми се, важну ствар: стрип није оно што се уради оловком, ни оно што се истушира – стрип је тек оно што изађе из штампарије.
СФ доминира у твојим стриповима. Да ли је то трајно жанровско опредељење или ћеш се огледати и у другим темама?
– Област научне фантастике, ако овај појам не узмемо баш у његовом стриктном значењу, веома је погодна за почетнике, јер су ту и приповедачка и цртачка ограничења најмања. Не сматрам да сам ову тематику прерастао, али мислим да ћу постепено проширивати „репертоар“ у складу са мењањем личних интересовања, што иде с’ годинама. Недавно сам се окушао на једној теми из живота савремене омладине и кажу да није испало лоше.
Имаш ли узоре и колико ти значе у садашњем раду?
– Многе цртаче признао бих за своје учитеље, од припадника класичног америчког стрипа до савремене француске школе. Допада ми се „херојски“ цртеж Џона Басеме и Френка Фразете, али и фина модерна линија Мебијуса и Хермана, па колор Енкија Билала итд. Бављење стрипом је занат који се мора учити код више добрих мајстора док се не дође до сопственог израза.
Које домаће цртаче цениш?
– Ценим пионирски рад и високе домете Андрије Мауровића, готово беспрекорно занатско мајсторство Жила Радиловића, вредноћу, ентузијазам и значајна достигнућа Банета Керца, авангардизам и графичка решења Мирка Илића и Игора Кордеја, ишчашеност стрипова Зорана Јањетова и изузетно фину линију четкицом мога друга Петра Меселџије.
За ово кратко време упознао си ситуацију у нашем стрипу и око стрипа. Да ли је она довољно охрабрујућа за једног младог цртача који треба да се определи за професионално бављење деветом уметношћу и да ли си већ размишљао о томе?
– Прво не бих рекао да добро познајем ситуацију у нашем стрипу. Ја сам до сада сарађивао углавном са једним издавачем и моја лична искуства су свакако охрабрујућа. Био сам добро примљен, упознао људе који воле и поштују стрип, што је на мене деловало веома подстицајно. Верујем да су на исти начин прихваћени и други млади аутори. Друго, опредељење је, пре свега, ствар вере у сопствене могућности, без обзира на тренутну ситуацију. Од нас који покушавамо неко ће сигурно успети. Ја сам се професионално определио за бављење графичким дизајном и имам амбиција да студирам графику или примењену уметност. Ако буде могуће бавићу се искључиво стрипом.
До сада си се огледао на појединачним стриповима. Спремаш ли се ускоро за неку серију?
– Серија је „мајсторско писмо“ или велика матура за стрип цртаче. До сада сам радио оно што ми је време дозвољавало, с’ обзиром да идем у школу. Не знам ни да ли сам цртачки сазрео за такав подухват. Али када сте ме већ својим питањем увалили у невољу, да не будем нескроман, ради се нешто на томе.
Која су твоја друга интересовања сем стрипа?
– Веома волим филм, и посвећујем му много времена и пажње. Читам, дружим се. Обожавам путовања!
разговор водио
С. Славковић
