Пише: Марија Ристић, историчарка уметности
За ким звоно звони. Прича о првом вампиру и његовим потомцима.
Писац Ненад Гајић и илустратор Негоман Гицелановић, удружено су изнедрили јединствену графичку новелу спајањем српског демонолошког предања „Дедино јаренце“ са причом о првом вампиру.
Коришћењем репетиционих елемената илустратор је иконографски адекватно представио процес метаморфозе јаренцета у демона имитатора. Мрак који постепено oбавија сцене је приказ физичког али и метафизичког мрака који је у словенском фолклору симбол за дубље истине о животу и смрти. Монохромна атмосфера стрипа пажљиво је креирана како би одговорила на места преображаја безазлености у нешто мрачно и надприродно, док ликовни рукопис илустратора успешно транспонује емотивни ток радње и мистичне трансформације које писац описује. Истовремено, у овој митолошкој интерпретацији ствара се нови фолклорно-фантастични мотив: јаренце, испрва симбол љубави и безазлености, прелази у нешто што представља силу изнад људских схватања, фигуру проклетства, биће које собом носи живот и смрт – првог вампира.
„За ким звоно звони. Прича о првом вампиру и његовим потомцима.“ представља графичку новелу која комбиновањем фолклорних елемената истражује српске митове и људску природу, разматрајући односе живота и смрти, љубави и губитка. Везивањем људске трагедије за мистичну, вампирску причу, ова новела нуди изузетно оригиналну и изазовну интерпретацију словенског фолклора која ће задовољити како љубитеље традиције, тако и присталице хорор жанра. Уз цртачки вешто осмишљену визуелну компоненту и дубоке, неједнозначне ликове, пред нама је дело које ће побудити пажњу читалаца и подстакнути их на вечита размишљања о природи живота и смрти.
Једино питање које остаје скривено након читања је: да ли је у овој причи љубав или смрт оно што заиста води главне јунаке? Одговор остаје скривен у сенкама, али управо то је оно што чини ову новелу тако неодољиво привлачном и мистериозном.
У Београду, 11.11.2024.
