СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО СЛУЧАЈНО
Највернија читалачка публика стрип-издања су, несумњиво, деца. Ретки су људи млађе генерације који за себе могу рећи да у детињству нису читали стрипове. Зато нас је наш саговорник Лазар Одановић веома изненадио када је изјавио да као дечак није читао овакву „литературу“. Ово је утолико чудније што се он данас бави управо стрипом. Било је заиста интересантно чути одакле овај преокрет у његовом животу.
– Све је почело скоро случајно. Ја сам у то време студирао, интензивно се бавио спортом, обожавао позориште, а о стрипу никада нисам размишљао. Међутим, цртач стрипа Зоран Ковачевић заинтересовао ме је за оно што ради и ја сам осетио да бих могао да нађем свој израз у овом медију као сценариста. Из наше сарадње настало је десетак табли хумористичког стрипа „Нићифор“. Временом, стрип ми се све више „завлачио под кожу“. Данас, иако имам диплому факултета Народне одбране, искључива преокупација ми је стрип, јер сам га искрено заволео.
Тајна успеха
Недостатак добрих сценарија је „хронична болест“ наше свакодневице на филму, радију, телевизији, а и те како и у стрипу. Када је у питању хумористички жанр, ситуација је још критичнија. Управо због тога, свако ко има „жицу“ за овај вид писања је добро дошао. Лазар Одановић је један од ретких сценариста који пише хумористички стрип. Са колико успеха он то ради, најбоље показује његова све богатија продукција, односно чињеница да су се и страни издавачи заинтересовали за њега као сценаристу. А, у чему је тајна његовог успеха? Под претпоставком да је за успешно писање сценарија, нарочито хумористичког, неопходан урођени смисао за хумор, шта је то још помогло Одановићу да постане ово што јесте?
– Као што сам већ рекао, изузетно волим позориште. Ја сам верни посетилац Талијиног храма. Сигуран сам да ми је то веома помогло да савладам вештину писања дијалога. Затим, веома радо читам преводе француских стрипова које тако успешно приређује Ђорђе Димитријевић. Мислим да су ми, захваљујујћи управо њему, постали блиски и веома драги „Астерикс“, „Талични Том“, „Умпах Пах“ и „Харун ал Прашид“.
Многа имена светског стрипа учестало се понављају приликом разговора са домаћимј ауторима. Они их помињу као људе које цене, људе на које се угледају. Па, ипак, поновили смо питање о њима и Лазару Одановићу. Желели смо да сазнамо кога он поштује међу иностраним ауторима, јер је чињеница да поједини од њих одређују некакав профил и сваког нашег саговорника.
– По моме мишљењу најбољи су Гошини, Грег, Франкен, Херман, Прат, Шарлије… Од њих човек може много да научи.
А каква је ситуација у домаћем стрипу?
– Без лажне скромности, мислим да и у нашој земљи има веома врсних сценариста. Поменуо бих Рудија Аљиновића, Светозара Обрадовића, Драгана Савића и Марка Фанчовића.
Лиценцни стрипови
Наравно, сав таленат сценаристе био би узалудан ако се не успостави одговарајућа сарадња са добрим цртачима стрипа.
– Ја сам већ споменуо сарадњу са Зораном Ковачевићем. После првих табли „Нићифора“ понуђено нам је да урадимо две епизоде овога јунака на седамнаест табли. Доцније смо Зоран и ја створили четири епизоде стрипа „ТВ мрежа ДДТ“. Пошто сценариста, наравно, не може бити у свом раду везан само за једног цртача, ја сам ускоро почео да сарађујем и са Божом Милојковићем. Из те сарадње настало је пет табли стрипа „Пацери“. Написао сам епизоду под називом „Морске сплетке“, затим још једну „Женска посла“, али оне, на жалост још нису нацртане. Од реализованих стрипова споменуо бих још епизоду стрипа „Зар“ коју сам урадио са младим и веома талентованим цртачем Драганом Лазаревићем.
Нема сумње да је потајни сан сваког сценаристе да његов рад буде признат и ван граница наше земље. Лазар Одановић је, као што смо то већ споменули, доживео да пише сценарије за чувене стрип-серије „Том и Џери“ и „Бил и Бул“. Он је написао преко 300 страна лиценцних стрипова, а цртачи Здравко Зупан, Зоран Ковачевић и Бојан Ђукић су их реализовали.
Лазар Одановић је један од оних младих аутора који грабе све више на путу девете уметности дајући допринос развоју југословенског стрипа управо у време када се све више младих и талентованих људи опредељује животно за овај свет уметности пун узбудљивих и непредвиђених ситуација.
Р. Поповски