Пише: Марија Ристић, историчарка уметности
Ђорђе Милановић (1922-1987) био је академски сликар који је илустраторским послом почео да се бави од 1944. године, постепено развијајући свој опус од драматичних црно-белих илустрација до динамичних вишебојних композиција. Његова способност да кроз илустрацију комуницира са најмлађом публиком, посебно у часописима попут Полетарца, показала је дубоко разумевање дечје психологије и потреба најмлађих читалаца.
Стварајући препознатљив визуелни језик који је обухватао и типографију и илустрацију, Милановић је поставио нове стандарде у графичком обликовању дечјих публикација на нашим просторима. Посебност Милановићевог приступа типографији огледа се у томе што ју је третирао као равноправан елемент визуелне комуникације. Развијајући свој карактеристичан приступ, он је често ручно исцртавао слова, стварајући јединствене композиције у којима су типографија и илустрација постајали нераздвојива целина. Ова методологија посебно је дошла до изражаја у Полетарцу, где је сваком слову приступао као мини-илустрацији, креирајући тако вишеслојно читалачко искуство које је посебно привлачило младе читаоце. Његов рад на типографији није био само естетски експеримент, већ промишљен приступ који је доприносио бољем разумевању и памћењу садржаја код деце.
У његовом стваралаштву посебно се издваја дизајн визуелног идентитета Радио Телевизије Београд, где је успешно спојио националне симболе са модернистичким приступом, стварајући дело које је издржало тест времена и остало у употреби скоро три деценије.
