КНЕДЛА ЈЕ ПРОГУТАНА
Прича о Миодрагу Ивановићу, цртачу стрипова чије име је све присутније на страницама стрип-издања, има уобичајени почетак.
Рођен је 1959. године у Оџацима. Отац му је занатлија, самоуки сликар, који је таленат понео у гену, и пренео га на своје синове.
-Ваљда сам тек изашао из пелена, а већ сам „дограбио“ оловку и почео да „цртуцкам“ – рекао нам је наш саговорник.
„ЗА СВОЈУ ДУШУ“
Када је пошао у школу и научио да чита, дошло је време његовог дружења са стрипом. Имао је свеску у којој је цртао „за своју душу“. Каишеви су се низали, „облачићи“ са текстом се множили, а Миодраг је све чешће слушао похвале људи из своје средине.
Једном је, као свршени средњошколац, скупио храбрости и однео цртеже у издавачку кућу, јер је силно желео да чује мишљење неког стручњака. Трудећи се да прогута „кнедлу“ која му је стајала у грлу, ознојаних дланова, показао је радове уреднику. Биле су то табле стрипа „СПАРТАК“.
Но, није се догодило чудо. Миодраг није био „вундеркинд“ који је, „из прве“, направио епохалан стрип. Било је ту доста замерки. Па ипак, искусно око стручњака открило је таленат, који је требало правилно усмерити. Чим се повезао са афирмисаним цртачима почиње и оно право бављење Миодрага Ивановића стрипом.
-После завршетка средње грађевинско-техничке школе отишао сам у Армију. Ту сам много вежбао. Старешине су ми омогућиле да цртам. Чак сам добио и два стола и неопходан прибор.
Захваљујући „педагошком слуху“ својих старешина, који су имали разумевања за жеље младога војника, Миодраг је после повратка из Армије сазрео у цртача стрипа који је могао да објављује своје радове.
Године 1982. повезао се са сценаристом Душаном Вукојевим и тада настаје његов први објављени стрип „ПАНДОРИНА КУТИЈА“.
ТИМСКИ РАД
-Нешто касније почиње моја сарадња са издавачком кућом „Дневник“. По сценарију Петра Алаџића нацртао сам једну епизоду „ВЕЛИКОГ БЛЕКА“, а другу управо завршавам. Радећи са Алаџићем, јавиле су се многе идеје, а планирамо да створимо један нови стрип. Уз пут, цртам краће вестерн стрипове са тројицом другова. Један од њих је и „ПОСЛЕДЊИ ПУЦАЊ“ којег објављује „СТРИП ЗАБАВНИК“. У Оџацима, где радим у пројектном бироу „Грађевинског комбината“, дружим се са Шандором Гогољаком, Ненадом Богдановићем и Небојшом Миленковићем. То су талентовани момци и мислим да ће наша сарадња бити плодна. Желео бих још да истакнем да имам драгоценог сарадника, мојег четири године млађег брата, који је веома талентован.
Док разговарамо са Миодрагом Ивановићем, и слушамо његове планове за будућност, намеће нам се једна мисао. Наиме, када би се правио кроки приказ домаћег стрипа, у њему би се, сигурно, нашла и констатација да је данас положај стрип цртача далеко повољнији него некад. То се односи, такође, и на материјално питање које није занемарљиво већ је понекад и пресудно код многих талената који су одустали баш због несигурне егзистенције и неизвесне будућности. Наш саговорник се потпуно слаже у томе.
-Мислим да су то веома важне ствари за будућност нашег стрипа. Али, моја материјална егзистенција је обезбеђена. Ја сам запослен. Стрип ми је хоби и њиме се бавим из љубави. Чак и да није тако „уносан“ ја бих опет цртао.
Сигурни смо у ово што Миодраг каже, јер по свему ономе што смо сазнали о њему, он је човек који не живи од стрипа, али живи за стрип.
На крају, споменимо да је Миодрагово опредељење од самог почетка реалистички стрип, јер тај жанр више воли. Од страних аутора цени Тичија, Жироа и Дериба. Међу домаћима су сви чија се имена већ пословично понављају у нашим ревијама, да их не набрајамо. Што се тиче сценариста Миодраг сматра да су Алаџић, Вукојев и Супек у самом врху. Иначе, Ивановић радије црта по сценарију других, јер сматра да му писање није „јача“ страна. Његов прави начин изражавања је, искључиво, цртеж.
Радојка ПОПОВСКИ