АУТОР СТРИПА „БАФ, ВОЂА КАРАВАНА“ И „ВИНЕТУ“ (КОЈИ ОБЈАВЉУЈЕМО НА СЛЕДЕЋИМ СТРАНАМА) ЈЕСТЕ ПОЗНАТИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ СЛИКАР И ИЛУСТРАТОР АЛЕКСАНДАР ХЕЦЛ.
ПРВИ СТРИП „ЗЕМЉО ДОВИЂЕЊА“ АЛЕКСАНДАР ХЕЦЛ ЈЕ ОБЈАВИО 1956. ГОДИНЕ У ОНДА ВЕОМА ПОПУЛАРНОМ ДЕЧЈЕМ ЛИСТУ „ПИОНИРИ“.
ОД ТАДА, ПА ДО ПОЛОВИНЕ ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНА, СЛЕДИЛИ СУ СТРИПОВИ: ЕМИЛ И ДЕТЕКТИВИ, ЛЕТИМО НА МЕСЕЦ, СТЕВАН НЕМАЊА, УСКОЧКИ ОСВЕТНИЦИ, ПЕТЛОВО ПЕРО, ОТМИЦА У ВАСИОНИ, ШПИЈУН НА РАДНАГУ, КАМЕУАНА СИН ПРАШУМЕ, ВИНЕТУ, БАФ ВОЂА КАРАВАНА, БЕГУНАЦ ИЗ ВЕЧЕРАШЊЕГ ВОЗА, ДИВЉАН ОСВЕТНИК, ПУТОВАЊЕ У СРЕДИШТЕ ЗЕМЉЕ И ЛУКА ГНЕВА.
АЛЕКСАНДАР ХЕЦЛ ЈЕ РОЂЕН 1926. ГОДИНЕ У ЗЕМУНУ.
У детињству сте сигурно, као и сва деца читали стрипове. Који су аутори тада на вас оставили посебан утисак?
– Дизни, Рејмонд, Фостер. Ова нам се имена јављају одмах, са почетком стрипа у нашој земљи и постала су светски класици – одличан цртеж, узбудљива тематика, романтика или предвиђање будућности (као код Рејмонда) – укратко: велики пионири овог посла.
Пре него што сте се прихватили цртања првог стрипа, илустровали сте мноштво књига. Како је дошло до тога да почнете да цртате стрипове?
– То датира још од основне школе. То су били кратки, брзо и из забаве цртани стрипови – у школској свесци за другове у суседним клупама. Доцније је следило више покушаја без озбиљније припреме и без завршетка. Као илустратор белетристике (још од студентских дана) прву понуду за израду стрипа добио сам од дечјег листа „Пионири“, с њиховим сценаријом.
Да ли издвајате неки стрип као најдражи?
– „Винету“ и „Баф, вођа каравана“. Можда би овај избор извршили и моји мали читаоци.
Значи ли, после паузе од петнаестак година, репризирање ваших стрипова „Винету“ и „Баф, вођа каравана“ у Екс-алманаху, уједно и ваш повратак стрипу?
– Идеју о томе да стрип треба побољшати, даље развијати – нисам никад напустио. Напротив, идеја о „Савршеном стрипу“ опседала ме је дуго и након што сам се опростио од практичног рада на стрипу. То свакако значи да се има још шта ту рећи.
Зашто сте својевремено престали са радом на стрипу?
– Илустровање књига, нарочито уџбеника, захтева темељан рад и доста времена. Међутим, ни клима није била повољна за стрип-цртаче. Стрипове смо углавном увозили. Сад се тражи и сарадња домаћих аутора и то је подстрек.
Илустровали сте безброј књига, нацртали двадесетак стрипова. Налазите ли неку разлику између ова два вида стваралаштва?
– У принципу не. У једном и у другом случају покушаћемо да дамо најбоље од себе. Обе дисциплине могу поставити своја ограничења.
Да ли је стрип уметност?
– Ван сумње јесте. Ако га волите и уносите искрен напор стрип је цртеж – графика. Цртеж плус драматургија. Ако дате све од себе – то је уметност – израз ваших осећања. Сетите се Дирерових „Пасија“ – то је драма у цртежима – уистину један чудесно леп и снажан стрип.
