Кад неко за двадесетак година илуструје преко 80 књига и уџбеника, нацрта шест стрипова и објави безброј карикатура тешко је и помислити да то није дело човека који се цртањем бави професионално. Па ипак Ивица Кољанин, чије смо резултате двадесетогодишњег рада набројали, на првом месту је главни и одговорни уредник недељног привредног листа Привредне коморе Југославије а затим илустратор, стрип цртач и карикатуриста.
Како сте ускладили два потпуно различита занимања?
– Веома, веома тешко. У ствари, бити главни и одговорни уредник недељног привредног листа, стрип-цртач, карикатуриста и илустратор тешко је и једино љубав према овим пословима и дужина радног дана могу донекле да ускладе све то.
Па ипак…
– Но, што сам старији приморан сам да се одричем једне по једне љубави. Најпре музике (у млађим данима бавио сам се и компоновањем забавне музике) сада је на реду карикатура, затим ће се то десити са илустровањем, а стрипом ћу се бавити док год могу да радим.
Морам, на жалост, да признам да напоран и динамичан рад у новинским редакцијама никада ми није дозвољавао да се „размахнем“ да остварим многе идеје и да их публикујем.
Стрипу сте се вратили после вишегодишње паузе.
-Тачно. Последњи стрип, пре овога који сада цртам, објавио сам 1962. и 1963. године, у листу „4. јул“, органу Савеза бораца Југославије – стрип „Несаломљиви“ у четири епизоде. Када га данас прелиставам, признајем да бих га другачије цртао. Ипак задовољан сам његовим пријемом код поштовалаца стрипа: објављиван је 12 пута у разним листовима, ревијама и њиховим посебним издањима. Иначе, први стрип „Цртко“ објавио сам 1958. године у „Малим новинама“ (Сарајево).
Какве планове имате и шта тренутно спремате?
-Сада цртам стрип са ратном темом „По вучјем трагу“ и то за читаоце најмлађег узраста. На основу властитог синопсиса придобио сам познатог дечјег писца Ранка Симоновића да напише сценарио са стихованим текстом. И, као што је поезија својеврсна стилизација живота, тако и ја покушавам да стилизованим цртежима створим склад текста и цртежа. Задатак није лак, али је вредан покушаја. Но, о томе ће најмлађи читаоци просудити да ли да наставим започето.
Од планова, сада свако истргнуто слободно време посвећујем примени најкомуникативнијег средства – стрипа за упознавање деце прeдшколског узраста са бројевима и словима.
Које југословенске ауторе цените посебно?
-Пре свега и пре свих, Андрију Мауровића који је до данас непревазиђен. Веома много је постигао Валтер Нојгебауер, Радиловић и својевремено Довниковић, док се бавио стрипом.
Шта мислите о тренутној ситуацији у нашем стрипу?
-Као што се између два рата у Београду појавила плејада врсних цртача стрипова (Кузњецов, Лобачев, Соловјев, Навојев и други) тако данас са задовољством констатујем да наилази већи број врсних цртача, од којих ће појединци превазићи поменуте припаднике „Београдске стрип-школе“ (Зимонић, Марковић, Керац и други).
С. Славковић
