УПОРНИ РУДАР СТРИПА
На први поглед Никола Масловара је млад породични човек, скроман и ненаметљив у коме се крије заљубљеник у карикатуру и хумористички стрип којим се већ дуго година успешно бави.
Да се животни пут нашег саговорника кретао уобичајеним токовима он би, после завршене Гимназије у родним Оџацима и Више педагошке школе у Новом Саду (ликовни смер), данас предавао ликовно васпитање. Вероватно би ђацима, због строгих школских правила, одузимао стрипове које кришом, за време часа, читају испод клупе. Међутим, он се определио за нешто сасвим, сасвим друго. Стао је на страну малишана и његов животни позив постао је, управо, цртање стрипова.
А како је дошло до тога?
Никола Масловара је рођен 1946. године. Та генерација девојчица и дечака није имала баш велики избор стрипова за читање. Но, и оно мало стрип – издања која су штампана у нас било је довољно да у Николи развију љубав према овом медију. Па ипак…
– Никада нисам помишљао да ћу постати цртач стрипа. У школи се, на пример, нисам истицао у ликовном образовању. Почео сам да цртам доста касно, тек у 21. години. На моју велику срећу имао сам добре учитеље, који су знали и имали чему да ме науче. Све што сам постигао дошло је захваљујући великој упорности, а не толико таленту. Веома много сам прецртавао стрипове. Радио сам то толико дуго док ми рука сама није вукла потезе. Ја сам вештину цртања уопште, а нарочито вештину цртања стрипа научио као занат.
Заљубљеник у карикатуру
– Када сам 1972. године стекао диплому, посла, наравно, није било. Тада сам за „Дечје новине“, тачније речено за њихову едицију „Курири“ нацртао неколико стрипова: „Бојан“, „Свемирци“… Међутим моја велика љубав – карикатура, којој се данас, на жалост, све ређе враћам јер немам времена, било ми је основна преокупација. Карикатуром се бавим од 1969. године. Радове сам објављивао у листовима широм Југосллавије: „Весели свет“ (ту сам објавио своју прву карикатуру), „Дневник“, „Борба“, „Експрес политика“, „Новости“, „Јеж“, „Остен“, „Глас омладине“, „Поља“… и још многим другим. До данас сам објавио око две хиљаде карикатура, искључиво без речи.
Колико се успешно Никола Масловара бавио карикатуром најбоље показују бројна признања. Године 1973. добио је у Земуну награду „Икар“. Потом, на III конкурсу ваздухопловне карикатуре припала му је трећа награда листа „Кепеш ифјушаг“. Прву награду листа „Борба“ освојио је 1979. године. Те исте године, на једном конкурсу у Француској добио је трећу награду за стрип „Homo Quo Vadis”.
Продор домаћег стрипа
– Тада су дошла нека времена у којима је домаћи стрип почео све више да заузима равноправно место са страним. Цртачи стрипа нису више радили само из ентузијазма, већ се у том послу могло и сасвим лепо зарадити. Године 1975. нацртао сам за „Политикин забавник“ серију гег – табли стрипа „Марко Краљевић“. На жалост, после 16 наставака он се угасио због наводног исмевања националног јунака. Доцније сам у „Политикином забавнику“ објавио два партизанска стрипа о народним херојима.
Никола Масловара је појавом „YU стрипа“ свој рад углавном везао за ово горњемилановачко издање. Ту је објавио неколико наставака из серије „Homo Quo Vadis”, затим њему најдражи стрип „Мрка“, „Дон Кикот“, „Хајдук Радан“, „YU миниће“ и стрип „Барба Плима“. Овај последњи радио је само у оловци, а туширао га је Славиша Ћировић.
– Ја сам објављивао и хумористичке и реалистичке стрипове, али мени више „лежи“ управо хумористички жанр. У већини случајева сам себи пишем сценарија, мада повремено радим и по сценаријима других (Милановић, Одаловић…) Мислим да имамо доста талентованих сценариста: поменуо бих С. Обрадовића.
Најразноврснији цртач
– Дакле, као што сам већ рекао, цртам хумористички стрип па се увек трудим да цртеж подредим сценарију. Отуда и толика разноврсност цртежа у мојим стриповима. Свака серија нацртана је потпуно другим стилом. Мислим да сам најразноврснији цртач стрипа у нас. Када сам почињао да радим на стрипу, узор ми је била француска школа цртања. Веома ценим Грега и највише волим његове радове, нарочито стрип „Ашил Талон“.
Од домаћих аутора издвојио бих Јулеса, Керца, Шуштерчича, Плавшића… Они, као што је нашим читаоцима познато, цртају углавном реалистички стрип. Што се тиче хумористичког стрипа, то је већ друга прича. Овде има далеко мање цртача вредних помена. У сваком случају, издвојио бих оне најбоље: Буковца, Зупана и Мијатовића.
Рад на стрипу заокупља готово сво слободно време Николе Масловаре.
– Ја сам страстан колекционар стрипова. Већ годинама скупљам скоро сва југословенска издања. Али, да будем искрен, више волим да читам стрипове него да их цртам. Цртање стрипа је веома тежак посао.
Сетили смо се тада недавног разговора са једним другим нашим цртачем стрипа, Ахметом Муминовићем који нам је поред осталог рекао да је цртање стрипа, ако се воли, најлепши и најлакши посао на свету.
Упорни радник
Никола Масловара, у то нема сумње, изузетно воли стрип. Али, можда његов различит приступ долази управо због чињенице да постоје цртачи са урођеним талентом и они који то постају упорним радом. Масловара је себе сврстао у ове друге. Но, како било да било, наш саговорник спада у сам врх југословенског стрипа, нарочито хумористичког. Остати на том врху данас је све теже јер, како нам рече Масловара, домаћи стрип напредује џиновским корацима. Појављује се велики број младих талентованих цртача.
– Мене то радује. Поручио бих млађима да истрају, да што више цртају, јер се упорним радом све може постићи.
Пример Николе Масловаре то најбоље потврђује.
Р. Поповски
