Ако бих тражио интересантан детаљ у мом животу, онда бих изнад свих поменуо овај, који је од мене начинио оно што и јесам – сликара! Ради се о фудбалу! Као и сви малишани мога доба, тако сам и ја волео лопту. Следећег дана када сам завршио малу матуру, играјући фудбал – сломио сам ногу. Морао сам да лежим две недеље у гипсу, непокретан. И тада, баш тада доносим одлуку да се упишем у уметничку школу. Узрок је био спорт! Уствари, да бих време прекратио, почео сам да читам стрипове. Другови су ми безмало доносили сва предратна издања. Тада настаје моје упознавање са Рајмондом, Фостером, Соловјевим… И од тада, од 1948. године у џепу ми је увек понеки стрип. Купујем све!
Не могу да се похвалим да сам толико много стриповао. Први је био у „Мајином стрипу“ (Партизанске приче). За други не знам да ли ће бити штампан. Уствари, прихваћен ми је један стрип на конкурсу у „Плавом вјеснику“. Све остало што је штампано, везано је за „Дечје новине“.
Тешко ми је да се одлучим које и какве стрипове највише волим. Но, ипак бих био неискрен ако бих прећутао и не бих уврстио међу најомиљеније, предратног цртача Соловјева.
Квалитетан домаћи стрип ретко је наћи. Ако га и нађемо он је урађен руком цртача који професионално ради на томе. Значи, духовна и физичка концепција је на расположењу целог дана. Такав цртач је оптерећен само једном бригом, бригом да стрпљивим и студиозним радом створи стрип – квалитетан стрип! То је реткост код оних бројних цртача. Они су оптерећени двоструким радним животом. Сматрам да, ако бисмо желели да направимо добар стрип, треба да се активирамо само на томе. Али је то немогуће јер постоје установе у којима обављамо свакодневне послове.
Радим већином четком, па онда пером. Мећутим, такав распоред рада ми је одузео живце и сигурност у себе. Упорно сам овако радио и увек добијао просечан квалитет. Од скора радим обратно.
Рођен сам 1933. године у Лесковцу.