Откуд Паја у „Финеси“?
ПАЈА: Шта вас па то чуди? Сви ми, цртачи, када смо почињали да цртамо, „рођени“ смо на традицијама стрипа, „Мике Миша“, „Политикиног забавника“, на идеји и стилу Волта Дизнија. Стрип је крвна група оног који једном окуси чар цртаних квадрата!
ФИНЕСА: Да, али Ви сте деценијама били „извођач радова“ и ортодоксни новински карикатуриста и цртали сте најчешће портретне карикатуре. А сада стрип?
ПАЈА: Опет ви са чуђењем о мом садашњем везивању за стрип… Наравно, цртао сам годинама за многе листове, превасходно новинске карикатуре и то најчешће портрете. То је мој фах! Али, зна се и то, да су и данас у свету баш цртачи портрета међу најцењенијим стрип-мајсторима јер убацују у каишеве и познате личности као јунаке. Тако ја сада уз понуђени посао уметничког директора „Финесе“, ако се укаже прилика и има потребе, с’ радошћу ћу опет да цртам стрип.
ФИНЕСА: Мислите ли да карикатуристи могу успешно да носе терет стрпљивог упорног цртачког „копања“ који не трпи карикатуристичке комоције и импровизације, поготово када се цртач определи за једног свог јунака и тему?
ПАЈА: Како да не! Па, молим вас, цео свет се одавно диви читавом корпусу славних карикатуриста, а мајстора стрипа. Узмите на пример Арагонеса, Мордиља или Дон Мартина и стрипове као што су „Астерикс“, „Талични Том“, „Гастон“ или „Денис“. То су све позната и високотиражна дела карикатуриста.
А овде, одавно фали баш стрип као што је стрип-магазин „Финеса“, саздан сав од духовитих цртежа и гегова и „откачен“, дакле баш онакав каквог воле наши млади, који се увече клибере по кафићима, а о чему нам иначе пишу у својим писмима. Наши млади знају да се шале и треба им дати стрип шале. У „Финеси“ су баш мајстори таквог цртања, а који већ годинама, тихо за наше прилике, али равноправно са цртачима Европе трче своју маратонску трку у Француској, Белгији или Шпанији, велесилама стрипа данас.
ФИНЕСА: Стално помињете младе… А Ви?
ПАЈА: Да, ја сам већ матор! Али сам увек навијао за младе. Њима верујем! Они увек доносе нешто ново, а ми матори углавном фолирамо и уљуљкујемо се неким дипломама, рутином, славом и цинизмом већ заузетог места. Ја сам себе одавно дресирао да стално трагам за младим и надареним, да их подржавам и најбуквалније испратим. Имам ја своје „ђаке“, већ афирмисане цртаче, на много места у доста листова. Они су увек бољи део света, поготово овог света данас.
ФИНЕСА: За крај ова слика, овај цртеж уз текст, ваш лик-портрет… Је ли то неки имиџ са ратном капом, или „ратна мода“ карикатуристе?
ПАЈА: Нажалост, није имиџ, а ни „ратна мода“. Стварно сам носио ту капу пре две године у Книну, у Крајини, у Босни… Било ме је и у Бања Луци, Костајници, Бихаћу и у Сарајеву до пред сам рат. Капу сам добио у Книну. Имао сам чак и панцир-прслук који је био обавезан за прес-службе.
Цртао сам за ратне билтене и у земуници-штампарији, боцкао илустрације иглом на гештетнер папиру уместо тушем. Овај штрих фотос је управо ратни „приказ мог лица“ и поруке онима који су ме још тада били „мало заборавили и затурили“ на једно време. Био је то доказ да сам још жив! Жив сам и још трајем и дајем све од себе, да заједно са сјајним цртачима „Финесе“ успе наш лист.