Рођен сам 16. маја 1940. године у Сремским Лазама. Основну школу сам завршио у свом родном месту, а осмогодишњу у Винковцима, Техничку средњу школу радио-смера у Београду. Годину дана затим предавао ликовни и технички одгој у једној Осмогодишњој школи у Слаковцима, онда Армија, па Академија за примењену уметност, па две године паузе на факултету због „Аканта“ и неких других околности и сад сам коначно опет на Академији. Ето, то су моји најкраћи биографски подаци. А сад, мало опширније о мени и о мом раду.
Када ми је септембра 1963. године пружена шанса да нацртам један стрип за „Дечје новине“, прихватио сам је оберучке, пре свега због хонорара који ми је за тај посао био нуђен. Већ првим радовима сам опрадвао поверење које ми је било указано, тако да сам одмах почео реализацију следеће свеске.
Убрзо је између Редакције листа и мене успостављен топал и другарски контакт, који је неопходан сваком почетнику. Тада сам још куцао по готовим сценаријама. У том периоду сам реализовао следеће стрипове: „Неустрашиви“, „Под зидинама древног Борча“, „Предстража“, „Тајанствени лагуми“, „На нишану“, „Отмица у шуми“ и „Султанова робиња“.
Онда је на ред дошао „Акант“. Хтео сам да створим свог властитог јунака, о коме ћу сам да пишем. Али, то није било тако лако. Одушевљење према раду било је подривано сумњама у успех и властите способности.
А када је изашла прва свеска из штампе и постигла успех који се од ње није очекивао, мојој радости није било краја. О Акантовим доживљајима нацртао сам до сада неколико свезака и то: „Акант“, „Кублај-кан“, „Ратник Огатај“ и „Амадока“, за библиотеку „Лале“ три веће и две мање епизоде, за „Зенит“ једну краћу епизоду и ову којом се представљам.
Акант се први пут појавио са својим верним коњем Вихором. Причајући о њему, нисам успео да се вратим у период када сам и сам био дечак, али сам успео да замислим дечака кога сам представио као Аканта.
