Рођен сам 1933. године у Кладову.
Убрзо затим родитељи ми се досељавају у Текију и ту почиње моје детињство. Моји родитељи, баштовани, нису имали времена да се око мене забављају па сам и ја као остала сељачка деца налазио забаву у дељању штапова, прављењу свирала од врба и виолина од кукурузне шаше.
У породици било нас је четворо деце. Јасно, ја сам био најмлађи а то значи морао сам све њих да слушам, такав је био ред.
Не знам како и зашто, али су ми сестре и брат још као мали лепо цртали иако родитељи никакве склоности за ово нису имали. Сећам се, посебно задовољство ми је било да брату украдем оловку или дрвене бојице, негде се сакријем и цртам. Цртао сам на маргинама старих књига, новинама и на омотници од татиног дувана.
Пред децом сам знао да се правим важан у цртању на влажном песку крај Дунава.
У Текији је посебан догађај био када два пута недељно дође путнички брод из Београда. Тада се код пристаништа окупе скоро сва деца из села правећи огромну буку вичући: „Брооод!“
Вероватно је и то утицало на мене јер је цртање бродова био мој посебан фах.
Због прележане дечје парализе и последица на левој нози родитељи нису имали намере да ме школују и ако сам за школу показивао много интересовања. Тако је моја будућност неколико година по завршетку основне школе била запечаћена.
Чувао сам стоку по околним брдима. Почео сам да учим обућарски а касније и кројачки занат. Напустио сам и једно и друго.
Убрзо сам се уписао у II мушку гимназију у Београду. Нема сумње да се у овом граду највише читају стрипови. „Принц Валијант“, тај стрип је и на мене оставио највећи утисак. Жеља да и сам цртам стрипове расла је из дана у дан.
Завршио сам Школу за примењену уметност. Но, тамо се стрипови не цртају. Вежбао сам сам.
Први стрип штампале су „Дечје новине“ у библиотеци „Никад робом“.
Цртам четкицом. Слике стварам сам по личној замисли. Иначе, као помоћ у раду ми служе разне репродукције које сечем из часописа и посебно слажем у своје албуме.
На питање да ли је стрип уметничко дело, може се слободно рећи да није ништа мање него написано дело у безброј малих сличица – цртежа, што значи да јесте. Описан догађај или личност кроз стрип пружају читаоцу поред осталог и визуелно задовољство.
Сматрам да стрипови о разним гангстерима или силеџијама лоше утичу на омладину. Ја сам за то да и ми свету покажемо наше националне обичаје, борбу за слободу и правду.
Драги читаоци, овог пута вам се у ревији „Зенит“ представљам са „Ером са онога свијета“, рађеним по народној приповетци.